ЗАШТО ДЕЦА НЕ СЛУШАЈУ РОДИТЕЉЕ?

ЗАШТО ДЕЦА НЕ СЛУШАЈУ РОДИТЕЉЕ?

Родитељи кажу да их деца не слушају, да је то ствар непоштовања и да не разумеју своју децу. Деца кажу да их родитељи спутавају, нервирају и да не разумеју своје родитеље.

Тачка пресека је очито неразумевање.

На питање откуд ово неразумевање, свако има неки свој одговор. Одговор имају родитељи који су некад били деца и деца која ће једном бити родитељи.

Можда је то и нормално. Сваки човек је као посебно брушена призма која на само себи својствен начин пропушта и прелама светлост. Живот је то што бруси и обликује човека. Родитељи имају ставове и искуства,  а деца имају жеље и осећаје. Родитељи су избрушени и обликовани, a децу то тек чека.

Можда је овде та тачка разилажења.

Живот одређује услове у коме растемо и развијамо се. Услови зависе од друштва у коме живимо. Друштво се мења као и људи. Труди се да нас укалупи у своје стандарде и потребе, али ипак не даје свима исту шансу. Циљ је да нико не штрчи много у односу на остале и да без обзира на различитости чинимо релативно хомогену масу, лакшу за управљање. Групама управљају вође, које тврде да заступају интересе свих.

Отпор да се не уклопимо у ову масу зависи од нас, од храбрости да изађемо из групе и предузмемо нешто сами, на свој ризик. То је ризик да се лични интерес сукоби са интересом групе, односно вођом групе.

Најсигурније и најлакше је уклoпити се у групу, то су учили наше родитеље, нас су тако исто учили, ми учимо томе своју децу. Тако преносимо лажни идеал на нове генерације.

Ни друштво ту није невино. Подгрева лажне идеале и веру у једнакост, једнакост у којој су неки ипак више једнаки. Друштво се својски труди да убеди будуће родитеље у исправност овог веровања, кажњавајући непослушност и дечији осећај за правду и слободу. У замену за послушност и оданост нуди се лажна сигурност, статусни симболи, силиконски уметци, јефтина популарност и све друго што храни људску сујету. За разлику од родитеља деца се много брже засите тих шарених лажа које нуди друштво.

Деца желе да изађу из групе и крену својим путем. Деца немају искуство својих родитеља, али осећају кад неко према њима није искрен. Родитељи воле своју децу и нису искрени јер се боје за њих. Деца знају да их родитељи воле, али не разумеју зашто се тако понашају. Деца осећају да друштво није искрено према њима и дa је оно што им се нуди лажно.

Због тога се природно искрена деца постају усамљена међу родитељима и друштвом које није искрено према њима. Ту настаје неповерење за које деца немају објашњења.

Неповерење рађа неразумевање.

Круг се затвара.

Помозите својој деци да изађу из круга.

Имајте разумевања за своју децу.

Back to Top