О ЧЕТНИЦИМА И ПАРТИЗАНИМА или историја је учитeљица живота

О ЧЕТНИЦИМА И ПАРТИЗАНИМА или историја је учитeљица живота

Ми смо као народ врло успешни у многим областима. Наука, техника, уметност, где год се погледа имамо много великих имена, прослављених и заборављених.

Али није ми намера сада да говорим о њима. Хоћу да говорим о ономе у чему смо показали можда и највеће резултате за овако бројчано мали народ и посебно урођене способности. То нас у доброј мери одваја од других народа, који су можда и са мање напред наведених умних душа постигли много више.

Наравно, овде се ради о нашим поделама и накнадној памети да је све могло другачије.  Тада је већ касно, штета је учињена, а браћа и сестре су престали то да буду.

Прича о четницима и партизанима је већини нашег народа позната. Бар се тако мисли и говори. Свако о томе има своје ставове, који се често не подударају са осталима. По оној „Два Србина, три мишљења“. И ето нама забаве, још један разлог да се делимо и свађамо. Да имамо наше и њихове. А имамо и зашто, јер много је зла и ужаса направљено и претрпљено на темељу ове поделе и у то име.

Идеалана подлога на којој добро ничу и расту све врсте интереса као што су политички, национални, финансијски.

Не улазећи у то шта је било и ко је коме шта учинио, ко је први почео, а ко како завршио, ми хоћемо да видимо где су корени идеје о четницима и партизанима код нас и у нашој историји. Можда нам неке ствари буду јасније, ако већ нема добре воље да се реше.

У ствари, ова тема се отворила када сам у руке узео једну књигу. Написао је Матија Бан, рођен 1818. године, издaнак нашег народа из Дубровника, а који је живео и радио широм тадашње Европе. Био је писац, професор, дипломата и политичар. Први је предложио изградњу храма Светог Саве на Врачару, који ми 140 година након те идеје завршавамо. Створио је термин „Југословен“. Био је плодан писац. Писао је песме и приповетке, али и књиге о вештини ратовања.

Да се вратимо на тему. Књига се зове “Правила о четничкой войни. Протолмачіо изъ польскога са некимъ променама, изметцима и додатцима Матія Банъ“. Књига је штампана 1848. године у штампарији Кнежевине Србије у Београду.

Иначе, чудно је да се наше школе толико труде да деца уче енглески, руски, немачки, латински, а да ће им бити проблем да прочитају Црквенославенско писмо, на коме је већина наше историјске грађе. Да ли то значи да ће нашој деци бити ускраћено да користе ту историјску грађу? О овоме и шта би наша црква могла да предузме неки други пут.

Појмови четничког војевања и партизанских чета код нас се први пут појављују се у књизи Матије Бана и то заједно. Књига је требала да помогне у организацији српског народа који се побунио у данашњој Војводини 1848. године и исте године прогласио Српску Војводину, коју су чиниле Банат, Барања, Бачка и Срем.

Прво што пада у очи је то да је Матија Бан превео текст са пољског, прерадио га и допунио. То значи да наш појам четничког војевања делимо са још неком словенском браћом, као што су Пољаци.

Проучавајући пољске изворе долазимо до књиге „Partyzant Czyli Sztuka prowadzenia pomyślnie Woyny Podjazdowey“ штампане 1770. године, која је опет превод књиге штампане на француском 1759. године и на енглеском под насловом „The Partisan, or the Art of Making War in Detachment“ 1760.  године, а чији је аутор Михаљ Лајош, мађарски официр врло заниљиве биографије. Између осталог да је као генерал мајор Аустроугарске монархије службовао у Старој Градишци.

Има ту још занимљивости. Царска Русија је имала партизаске јединице који су учествовали у слому Наполеоновог похода на Русију, а снаге Конфедерације су током Америчког грађанског рата имале партизанске ренџере. Украјински партизани основани су 1943. године, а борили су се против нацистичке Немачке, Совјетског Савеза, Чехословачке и Пољске.

Ту долазимо до главне ствари. На 19. страни књиге постоји наслов,  у слободном преводу „О формирању партизанских чета“.

Откуд сад партизанске чете у упутству за четничко војевање и четнике!?

То значи да пропадоше све оне теорије да између четника и партизана нема никакве везе осим догађаја у Другом светском рату. Или да су четници изворно наши први герилски борци, а да су партизани и партизанске чете наш изум који су нам донели комунисти и њихов покрет. Чему су учене генерације? Колико познајемо сопствену историју и да ли је нормално да деца више уче догађаје из историје других народа него свог?

Као прво, појам партизана и паризанског ратовања се у историји других народа појавио пре него што смо ми почели да га користимо. Био је везан за различите политичке системе и уређења.

Остатак знате и сами или мислите да је то тако. Ако нисте сигурни, предлажем да уложите напор да дођете до истинских историјских чињеница. Историјске чињенице су битне да не би понављали грешке генерација пре нас или их преносили наредним у наследство.

Требате то да учините због нових покољења која требају да имају праву слику свог народа. Да не уче искривљену слику наше историје или да срљају у пропаст због туђих интереса сматрајући их за своје.

На вама је да одлучите.

Back to Top