ЧУДО САВРЕМНЕ МЕДИЦИНЕ или како смо од три јајета стигли до 460 евра

Пре свега, за оне који то не знају, од 2019. године, оно што се некад давало лекарима као поклон или част, више се не зове тако и сада се по закону зове исказивање захвалности. Исказивање захвалности лекарима има традицију у нашем народу. И то не само зато што се то тако ваља, већ и зато што су лекари код нас одувек волели да им пацијенти исказују захвалност. По народној: „Лекара и судију никад не питај да ли хоће, већ питај колико треба.“   

Ваљда због тога, наш законодавац осетљив на нашу муку и несрећу, сажали се и реши да изађе у сусрет пацијентима, али богами и лекарима.  Да уведу ред у ову работу, да лекари  слободно пруже руку, а не да им у ординацијама, на паркинзима и преко посредника пацијенти исказују захвалност. А и пацијент да зна колико треба да да. Што већа мука и потреба, то веће изјављивање захвалности. Да се пацијенти не брукају пред добротворима.

Лепо је то закон дефинисао: „исказвање захвалности у виду поклона мање вредности, рекламног материјала и узорака, који није изражен у новцу и чија појединачна вредност не прелази 5 одсто, а укупна вредност не прелази износ једне просечне месечне плате без пореза и доприноса у Републици Србији“.

Неко је израчунао да то појединачно износи око 20 евра, односно да укупна вредност не може да пређе око 460 евра. Помножите то са претпостављеним бројем  пацијената. Па није то тако ни лоше, зашто ићи у иностранство? Добро, постоји мали проблем, по истом закону не можете новац да дате директно лекару, а нема ни сира, јаја, шљивовице, пилића из сопствене производње, јер сад смо сви грађани, нисмо сељаци, али што би Шојић рекао, ако се добро организујемо…

На овом месту се извињавам српском сељаку , али знам да је он паметан и да он зна шта сам  хтео да кажем.

Поред тога, по овом закону, исказивање захвалности не сме се „сматрати наградом у вези са вршењем дужности и обављањем здравствене делатности.“ Све јасно и транспарентно, човеку суза из ока да кане. Једино не разумем што пацијент уопште исказује захвалност лекару, ако то није због лечења, односно због онога што је била његова дужност да уради.

Онда нешто мислим, можда исказују захвалност зато што је здравствени радник или радница добар човек, има лепе очи, зна да испоштује човека?

Све ово ме је толико надахнуло да сам закључио да овако уређен и лепо срочен Закон о здравственој заштити који легализује корупцију/подмићивање/исказивање захвалности у здравству нема ни једна земља на свету, да то само Србија може да створи, па га је можда потребно заштити као интелектуалну својину, да га нека друга земља не препише и украде.

Запитах се одакле оволика памет законодавцу и шта је дало идеју за овако генијално решење? Као и сваки Србин кад нема одговоре на тешка питања и тражи излаз, окренух се историјским изворима и вери.

И тако дођох до приче о Светом Козми и Дамјану, у нашем народу познатим као свети врачи, заштитници лекарске професије. Били су браћа, а звали су их и бесребреници и чудотворци. Ово бесребреници значи да су били бесплатни лекари, јер су лечили по Божијој заповести: “Забадава сте добили, забадава и дајте“. Браћа су строго водила рачуна да бесплатно лече људе, све док жена по имену Паладија не даде Дамјану три јајета као захвалност за излечење. Козма се толико наљутио на брата што је узео три јајета и прекршио заклетву, да је тражио да их после смрти не сахране једног поред другог. Кад су оба брата умрла, народ је био у недоумици како да их сахрани. Тад се појави камила, коју су свети врачи за живота излечили од беснила, која проговори људским гласом и рече да браћу сахране једног поред другог, јер је Дамјан примио три јајаета од жене не као награду, већ ради имена Божијег.

Прође доста времена, изменише се људи и времена, а ми од она три Паладијина јајета стигосмо до тога да у Србији морамо законом да регулишемо изјављивање захвалности  лекарима у вредности до укупно 460 евра.

Шалу на страну, све око овог закона и изјављивања захвалности, да није тужно било би смешно. Част изузетцима, лекарима бесребреницима, али сви смо свесни да је здравство код нас у дубокој кризи, корумпирано и да већина лекара не може да живи само од плата које добијају од послодавца.

Овде је проблем што је држава овим законом легализовала корупцију и подмићивање у здравству, тако што је измисилила термин „изјављивања захвалности“. Здравство код нас није бесплатно, плаћа се из пореза и доприноса. Сви који су се икад у Србији бавили неким легалним послом издвајали су за то здравство. Здравствену заштиту нам нико није поклонио, укључујучи све претходне, садашње и будуће власти, већ је финансирамо ми који плаћамо мало пре поменуте порезе и доприносе. Све болнице, уређаје, лекове, школовање   и плате медицинским радницима ми смо платили. Бесплатни прегледи и бесплатно указивање медицинских услуга не постоји, све се то плаћа од нашег динара.

Као што не постоји машина која производи рад без уложене енергије, тако на кугли земаљској не постоји здравствена заштита коју неко није платио.

То што су код нас плате здравствених радника ниске и понижавајуће за тако одговоран посао, не сме бити разлог да се у овој хуманој професији дозволи корупција и мито. Дајте им пристојне плате и не терајте их да прихватањем „изјављивања захвалности“ прљају ову часну струку.

Даме и господо, законодавци и здравствени радници, можете звати корупцију и подмићивање како хоћете, али нећете никог убедити да три јајета сада вреде 20 или 460 евра.

Ако здравствени радници ипак мисле да три јајета заиста толико вреде, онда требају да знају да је у питању нека велика мука и да њихов посао више нема никакве везе са Светим Козмом и Дамјаном.

Ко се не слаже са овим, може да пита камилу, а ако им она каже да су у праву и ја ћу поверовати у то.